Crni luk

Crni luk (crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk, allium cepa) je dvogodišnja zeljasta biljka iz roda Allium. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.
 
Način proizvodnje crnog luka vezan je za biološka svojstva sorte, ekološke uslove i tradiciju u proizvodnji. Kod crnog luka se razlikuje:  
proizvodnja mladog luka;  
proizvodnja arpadžika;
proizvodnja lukovice i  
proizvodnja semena.
 
Bez obzira na cilj i način proizvodnje zahtevi prema uslovima uspevanja su gotovo isti i za sve vrste proizvodnje važi isto pravilo koje propisuje Zakon o organskoj proizvodnji:
zabranjena je upotreba hemijskih supstanci u postupku tretiranja bolesti, štotočina i korova, koriste se isključivo sredstva koje su dozvoljena Zakonom o organskoj proizvodnji;
U svrhu zaštite koriste se sredstva koja se prave na poljoprivrednom gazdinstvu kao što su čajevi, čorbe, mocerati, fermentisani ekstrakti;
Za prihranu biljaka i zemljišta koriste se organska đubriva.
 
Za proizvodnju crnog luka karakterističan je napad lukove muve koja često prouzrokuje velike štete i značajno utiče na ekonomsku dobit. U organskoj poljoprivredi ovaj problem moguće je rešiti na dva načina:
1.Biljke prijatelji – Gajenjem crnog luka u kombinaciji sa mrkvom uspešno se rešava ovaj problem jer mrkva svojim aromatičnim materijama “tera” lukovu muvu i ona zbog neprijatnih mirisa koje ne pogoduju njenom naseljavanju i širenju na parceli gde se združeno gaje mrkva i crni luk, odleti. Najbolja je kombinacija združenog useva, odnosno red mrkve, red luka. Jedan od mogućih načina je i gajenje kamilice kao zaštitnog pojasa, koja takođe uspešno deluje protiv lukove muve.
2.Domaći preparati koji se koriste protiv lukove muve su: čaj od rabarbare i fermentisan ekstrakt belog luka.  
Čaj od rabarbare – 500 g sveže biljke prelije se sa 10 l kipuće vode, ostavi se da odstoji, procedi se i koristi.
 
Fermentisan ekstrakt belog luka – Lukovica zajedno sa suvim listovima i 10 l vode ostavi se da fermentiše 3 nedelje. Proceđen ekstrakt se razredi vodom u odnosu 1:10 i njime se zaliva zemljište (protiv zemljišnih štetočina i radi stvaranja otpornosti biljaka prema bolestima), a pri razređenosti 1:20 koristi se za folijarno tretiranje.  
 
Luk ne podnosi uzgoj u monokulturi, zbog mogućnosti širenja oboljenja i štetočina. Zato ne treba da se uzgaja na istom mestu 3-4 godine, što je preventiva protiv širenja plamenjače, nematoda i lukove muve. Dobri predusevi su višegodišnje trave, ozima pšenica i grašak; zadovoljavajući predusevi su kupus i mrkva a loši predusevi su crni i beli luk, praziluk i rotkva.  
 
Dobri susuedi u bio baši za crni luk su sledeće kulture: tikvice, jagode, cvekla, kopar, mrkva, salata, cvekla, paradajz, paštrnak, dok su loši susedi grašak, kupus, krompir i pasulj.  
 
Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu. Uzgaja se kao povrće koje se koristi u ljudskoj ishrani za pripremu raznih salata i kao začin. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Crni luk je bogat vitaminima i mineralima: alicin, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljni hormoni, vitamin A, vitamin B1 i B2, vitamin E, vitamin P, vitamin K, glikozida, enzimi, eterična ulja, kalcijum, karotin, kercetin, sumpor, ugljeni hidrati, flavonoidi.
 
Može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača.

Prethodni članak

Peršun

Sledeći članak

Krompir