Grašak

Grašak

Grašak je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, a kao povrtlarska kultura pripada zrnastim mahunarkama.
 
Stablo je zeljasto, jednogodišnje, može i da se grana, ali i da bude negranato. Stablo je takođe i golo i uglasto. S obzirom da nema dovoljno mehaničkih elemenata, poleglo je ili se povija.
 
Listovi su perasto složeni, sa 1-3 para listića, a na vrhu se završavaju rašljikom.
 
Cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti, dvopolni su i zigomorfni. Leptirastog su izgleda sa zvonastom čašicom koja ima jajasto lancetaste zupce gde su gornji kraći od donjih. Krunicu čine zastavica, krilce i čunić. Zastavica je crvenkasta, ljubičasta ili bela sa tamnim nervima, široka je i obrnuto srcasta. Krila su tamnocrvena ili bela, a čunić roze boje ili je bledozelen. Od deset prašnika, devet ih je sraslo, a jedan je slobodan. Plodnik je skoro sedeći i sadrži više semenih zametaka.
 
Plod je mahuna, uglavnom prava i na krajevima zašiljena, 4-11 cm dugačka.
 
Ukoliko grašak koji kupujete na sebi nosi logo i znak “organski proizvod”, to znači da su u postupku procesa proizvodnje odnosno uzgoja graška poštovani principi koji se primenjuju u organskoj poljoprivredi. U tehnologiji gajenja organskog graška nisu primenjivana mineralna đubriva, biljke nisu GMO porekla i preparati koji se koriste za zaštitu bilja, pesticidi, su prirodnog porekla.  
 
Grašak se seje što ranije u proleće (1-15. III), pri čemu treba voditi računa o predusevu. Dobri predusevi su pšenica, crni luk, krastavac, kupus, mrkva i paradajz. Zadovoljavajući predusevi su bostan i krompir. Višegodišnje trave, boranija i grašak su loši predusevi.
 
Grašak se u uslovima organske proizvodnje često koristi kao živi malč. Živi malč podrazumeva da se biljke graška gaje između redova primarnih kultura. Cilj malčovanja je regulacija temperature zemljišta, zaštita od korova kao i održavanje i povećanje plodnosti zemljišta. Grašak je jedna od najčešće gajenih biljaka koje se seju kao živi malč jer se na njegovom korenu nalaze bakterije azotofiksatori (Bacterium radicicola) koje vežu azot iz vazduha i na taj način zaoravanjem graška zemljište se obogaćuje azotom.  
 
Dobri susedi za grašak su sledeće biljke: salata, rotkvica, špargla, keleraba, mirođija, komorač, celer, krastavac, tikve i krompir. Loši susedi su crni i beli luk, pasulj, praziluk i paradajz.  
 
S obzirom da spada u mahunarke, grašak je povrće sa bogatom hranljivom vrednošću. U 100 grama sadrži 81 kcal/339 кЈ. Bogat je izvorugljenih hidrata (14,46%) i vlakana oblika galaktana, glukorozne kiseline, fruktoze i drugih jedinjenja.  
Visok sadržaj proteina (5,42%) ima zahvaljujući čvorićima u korenu u kojima se i pretvaraju ga u vredne aminokiseline, a tako i u proteine. Uz proteine i ugljene hidrate, treba pomenuti i masti i lecitin, koji su prilično važni za nervni sistem.
 
Za vreme klijanja graška stvaraju se vitamini C i E. Plod je odličan izvor vitamina C (50% preporučenog dnevnog unosa), ali ga u osušenim plodovima ima samo u tragovima. Vitamin E se sadrži u maloj količini, ali je postojan tokom kuvanja. Vitamina A ima u tragovima. Grašak je i odličan izvor tiamina (vitamin B1) u suvim plodovima, a dobar izvor riboflavina (vitamin B2), i niacina koji ima ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti.
 
Može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača:
 
 

Prethodni članak

Zelena salata

Sledeći članak

Rotkvice