Jagoda

Ako postoji voće neodoljivog izgleda, ugodnog mirisa i zanosnog okusa, koje je ujedno i nadasve zdravo pa čak i lekovito, onda je to nesumnjivo jagoda. Jagode pripadaju porodici Rosaceae (ruže), koje na dugačkoj peteljci imaju po tri nazupčena lista.
 
Kako je jagoda višegodišnja zeljasta biljka može se saditi tokom cele godine. U intenzivnim jednogodišnjim nasadima sadnice jagode preporučeno je da se sadi krajem jula ili početkom avgusta jer će tada sadnica dati siguran i kvalitetan urod u sledećoj vegetaciji.
 
Sadnja se može obavljati ručno ili mehanički. Ako se obavlja ručno, sadi se rašljastom sadilicom kojom se koren utiskuje u što prirodniji položaj tj. da stoji uspravno. Mora biti utisnut u zemljište do visine korenovog vrata.
 
Od pravilnosti sadnje zavisi hoće li se sadnica primiti ili neće. Zbog toga se mora voditi računa i o dubini sadnje. Ni preplitka ni preduboka sadnja nisu dobre jer u prvom slučaju će se koren osušiti, dok preduboka sadnja će izazvati sporije nicanje i lošiji primanje. Posađenu sadnicu dobro je još prstima pritisnuti u zemljište. Nakon završetka sadnje nasad je potrebno obilno zaliti vodom i vlažnost održavati barem još dve nedelje.
 
U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije), održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agroekosistemu.
 
Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida, i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari:  
 
Rotacija useva. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Rotacija useva je „prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domaćina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta.  
 
Zaštita biodiverziteta. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini, doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet), neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište.  
 
Zdravlje biljaka. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka.  
 
Otporne sorte. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida, što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Najbolje su autohtone sorte.
 
Kontrola. Organska poljoprivreda strogo je kontrolisana i svaki proizvođač mora da se pridržava Zakona o organskoj poljoprivredi. Kontrolu u toku proizvodnog ciklusa vrše sertifikacione kuće, koje su nadležne za izdavanje sertifikata ukoliko je proizvođač ispunio sve uslove za dobijanje istog.  
 
Organska jagoda u svežem stanju najviše se prodaje na pijacama organske hnane na Novom Beogradu i u Novom Sadu na pijaci “Moj salaš”. Kao zamrznuto voće može se naći u bolje snabdevenim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl.  Takođe se može kupiti kod sledećih proizvođača.

Prethodni članak

Malina

Sledeći članak

Trešnja