Kajsija
Kajsije se teže odgajaju od ostalih voćaka. U nekim krajevima ne uspevaju sve sadnice, pa pri izboru stabla uvek potražite savet. Kajsije moraju da provedu 350-900 sati na temperaturi nižoj od 7° C, a većina sadnica nalazi se pri donjoj vrednosti tog raspona. Cvetaju vrlo rano.
Iako su im za uspešnu rodnost potrebna suva i sunčana leta, sušni uslovi pred kraj sezone mogu da prouzrokuju ozbiljno osipanje pupoljaka. U hladnijim krajevima kajsije mogu da se odgajaju u zaštićenom prostoru ili u obliku lepeze uza zid. U toplim krajevima omiljen je žbunast oblik gajenja.
Ukoliko se proizvođač odluči da gaji kajsiju po organskim principma, mora da se strogo pridržava Zakona o organskoj proizvodnji. Kada ispuni sve zahteve, stiče pravo na sertifikat koji izdaje ovlašćena sertifikaciona kuća. Sertifikat je potvrda potrošaču da je proizvod koji kupuje proizveden po principima organske proizvodnje. Takvi proizvodi na sebi nose logo, i stiču veću cenu u odnosu na proizvode iz konvencionalne poljoprivrede.
Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih mineralnih materija. Ne mogu se koristiti materije hemijsko-sintetičkog porekla, osim u slučajevima utvrđenih Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Ne mogu se koristiti genetički modifikovani organizmi niti njihovi derivati.
Primenom navedenih principa dobija se proizvod sa potvrđenom procedurom proizvodnje, unapređuje se zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica života zemljišta, biljaka, životinja i ljudi, prirodni resursi se štite od zagađenja, plodnost zemljišta se povećava i čuva se biodiverzitet.
Organske zasade voća treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva.
U organskoj proizvodnji za đubrenje zasada koristi se stajnjak, osoka, kompost, glistenjak i ostala organska đubriva.
Zaštita biljnim preparatima
-u primeni su sredstva na bazi bakra i sumpora
-biljke od koji se pripremaju rastvori moraju biti proizvedene u skladu sa metodama organske proizvodnje :
Rastvor duvana (protiv biljnih vaši,gusenica i minera)
Rastvor ljute paprike (protiv insekata, biljne vaši, lisne buve, stenice, tripsi)
Rastvor od crnog i belog luka (protiv biljnih vaši i grinja i protiv monilioza, plamenjače i plesnivosti plodova)
Rastvor od koprive (protiv biljnih vaši, može se koristiti i za prihranu biljaka preko lista)
Rastvor hajdučke trave (protiv plesnivosti plodova )
Sveže kajsije su bogate vodom, što ih čini izuzetno osvežvajućim voćem, a zbog mnogo kalijuma i male koncentracije natrijuma preporučuju se svima sa visokim pritiskom. Siromašne su kalorijama, pogoduju dijabetičarima i onima koji žele da sačuvaju vitku liniju, a narandžasto-žutu boju “mesa” daje obilje karotina koji jača vid, kosti, tkiva, kosu i kožu.Pravi lek karotin, koji se u organizmu pretvara u antioksidans vitamin A, smanjuje rizik od kardiovaskularnih, degenerativnih i malignih bolesti.
Najčešće se jedu sveže i sa korom, ali je zbog toga neophodno da se dobro operu. Mogu da se koriste “i za pravljenje voćnih torti i kolača, za njihovo dekorisanje, dok gurmani od ovog voća prave umake, soseve i priloge za pečenja. Domaćice koje neguju tradicionalnu kuhinju od kajsija prave marmelade, džemove, slatka i sokove.
Suve kajsije imaju toliku energetsku vrednost da se koriste u ishrani astronauta, a dobijaju se kad se sveže oljušte, pa suše na suncu, ili u posebnim sušarama na 65-70°C. Tako dehidrirane kajsije znatno duže mogu da se čuvaju.
Organska kajsija može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača:
Podrška mladima kroz razvoj Centra za učenje
"Smatramo da ovako koncipiran Centar može u velikoj meri da doprinese unapređenju znanja proizvođača koji planiraju da se uključe u organsku proizvodnju..." Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pomoćnik ministra Nenda Katanic
"Od samog početka GIZ/ACCES programa smo prepoznali Centar za organsku proizvodnju iz Selenče kao veoma važnog i posvećenog partnera u zajedničkim naporima da se podrži razvoja organskog sektora u Srbiji." GIZ/ACCES Projekt Manadžer - Emilija Stefanović
"Mi smo spremni da podržimo svaku inicijativu i projekte Centra iz Selenče, kao i da pružimo pomoć i uzmemo aktivno učešće u imaplementaciji." Autonomna pokrajina Vojvodina, Sekreterijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Pokrajinski sekretar Miroslav Vasin