Krastavac

Krastavac

Svi smo svesni činjenice da živimo u veoma zagađenoj okolini, tako da smo postali osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zaštitu biljaka. Već duži niz godina na ceni je "organska hrana". U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički pesticidi i herbicidi. Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni preperati i najčešće se koriste kao preventivna sredstva. Takođe, koriste se alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izlučevine teraju štetočine od useva.
 
Krastavac jednogodišnja je biljka iz porodice tikvi (lat. Cucurbitaceae). Plod je zelen, valjkast, tvrd, dug do 60 cm, a širok do 10 cm, jestiv je i sirov. Sastoji se od 97% vode, ima 9,7 kalorija na 100 grama. Bogat je vitaminima i mineralima. Važan je dio prehrane svež ili konzerviran. Seme se razvija u dozrelim plodovima. S botaničkog gledišta prema semenu i cvetu pripada u voće (kao i paradajz), ali se u svakodnevnom životu tretira povrćem.
 
Nega - Semenke krastavca najbolje bi bilo posejati direktno u zemlju, ali se praktikuje sejanje u čaše od jogurta. Ukoliko se seje direkto u zemlju, potrebno je ubaciti malo đubriva i potrebno je da se zemljište zalije. U takvim uslovima niče za 10 dana. Kada niče iz zemlje najosetljiviji je, sve dok ne dobije hrapave liske i vreže. Zato za krastavac kažu da je „u početku nežna biljka, a kasnije opasna“. Najbolje ga uspravljajte uz kolac da ide po njemu. Potrebno je redovno zalivanje.
 
U organskoj proizvodnji preporučuju se sledeće sorte:
"Levina" Spada u malu sortu krastavaca koja je pogodna za zimnicu, semenke zahtevaju toplotu, vlažnost i đubrenje stajskim đubrivom da bi pravilno nikle. Sorta Levina seje se sredinom marta u plastenicima u čaše od jogura ili slične plitke posudice ili je posejati na otvorenom, presađuje se na otvoreno zemljište krajem maja i početkom juna  kada biljka dobije 3-4 liske i to da budu hrapave na dodir. Gotovi plodovi se ubiraju tokom jula, avgusta i septembra.  
 
"Sunčani Potok", se seje krajem maja i početkom juna, najbolje na otvorenom, bere se kada dostigne lepe i kvalitetne plodove veličine oko 20cm.
 
Može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača:
 

Sledeći članak

Zelena salata