Krompir

Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom.
 
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka, visine od pola metra do jednog metra, životne forme geofita - poseduje podzemno stablo (tuber, odakle i potiče latinski naziv) po tipu krtole.
 
Organski krompir gajen je po principima i pravilima organske poljoprivrede koje su propisane Zaakonom o organskoj proizvodnji. Ceo process proizvodnje je kontrolisan od strane ovlašćenih sertifikacionih organizacija koje izdavanjem sertifikata garantuju da u tehnologiji proozvodnje nisu korišćene nikakve sintetičke meterije za prihranu ili zaštitiu useva.  
 
U uslovima organske proizvodnje krompir je najbolje saditi pored sledećih kultura: hren, pasulj, kim, pitoma nana, kelj pupčar, spanać, bob. Ove biljke su dobri susedi, dok su loši susedi paradajz, grašak, pasulj, tikve, krastavac, luk, cvekla, celer.   
 
Za proizvodnju krompira, kao jednog od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda, jedna od najbitnijih agrotehničkih mera je njegova zaštita. U savremenoj proizvodnji, gotovo je nezamislivo uzgajati krompir bez upotrebe insekticida. Svakako, najveća štetočina je krompirova zlatica.To je jedan veoma prilagodljiv insekt koji veoma brzo stvara rezistentne forme prema insekticidima kojima je tretiran. Svako tretiranje ostavlja trag na glavnom proizvodu, a njegovim konzumiranjem ostatci pesticida se unose u organizam, u kome mogu na osnovu njegovoga stanja izazvati negativne posledice. Upravo iz tog razloga treba primeniti mere integralne zaštite.  
 
Zaštita u organskim uslovima proizvodnje može se izvršiti na sledeći način:  
Gajenjem rena između redova - Ren je poznat kao biljka koja ima intezivan rast nadzemne mase, a u ishrani se koriste listovi i koren.  Svakako, koren je njegov najznačajniji proizvod koji se zbog sadržaja etarskih ulja koristi kao dodatak ishrani. Upravo zbog tih njegovih osobina, njega krompirova zlatica izbegava i obilazi u širokom luku. Način na koji to treba iskoristiti  je njegovo gajenje između redova krompira. Pri takvom načinu združenog gajenja, razmak između redova krompira treba da bude veći, kako bi se krompir mogao ogrtati a da se time ne oštećuje ren. Liske rena seći po potrebi za ishranu, a koren vaditi nakon vađenja krompira. Ren  ostaje duže vremena na jednom mestu, pa zato može zakoroviti parcelu.
 
Korišćenjem krompirove zlatice - Sledeći način zaštite krompira je veoma interesantan. Poznato je da insekti ispuštaju određene mirise kako bi označili svoje teritorije i time označili svoju brojnost. Tako na primer pri velikom napadu na jednu teritoriju, insekti na osnovu mirisa raspoznaju da su te teritorije već zaposednute i nastavljaju dalje. Upravo to kod krompirove zlatice možemo iskoristiti.
U toku vegetacije krompira, svakodnevnim obilascima useva vršićemo skupljanje zrelih insekata i imaga zlatice. Nakon njihovog skupljanja, treba pristupiti njihovom uništavanju gnječenjem pa intenzivnom sušenju. Tako svaki dan. Osušene insekte treba skupljati u sud koji se može dobro zatvoriti da ne bi primio vlagu, pretvotiti ih u prah i takve čuvati do naredne vegetacije. Pri početku vegetacije krompira, od praha koji se zatim rastapa u vodi i njime tretiraju biljke krompira ili se ako posedujemo veći količinu praha njime tretira površina oko biljaka kako bi se sprečio prelazak insekata po zemlji.
Buvač – biljka Buvač takođe je korisna u zaštiti krompira od zlatice, mirisom odbija krompirovu zlaticu. Poželjno je oko zasada krompira formirati zaštitini pojas i na taj način napad će bit znatno smanjen.  
 
U odnosu na testo, krompir ima gotovo duplo manje kalorija, a sadrži čak 22 minerala. Od svih je najzastupljeniji kalijum, inače važan za pravilnu kontrakciju mišića i rad srca, takođe smanjuje kiselost i pospešuje izlučivanje vode iz organizma. Gvožđe i magnezijum su druga dva važna minerala, čiji je nedostatak ponekad odgovoran za osećaj umora. Osim toga, nikako ne sme da se zanemari prisustvo kalcijuma, fosfora, bakra, mangana, cinka i molibdena...
 
Kada je reč o vitaminima, najviše ima vitamina C i grupe B, koji omogućavaju da se u organizmu iz glicida iskoristi energija.
Zanimljivo je da se vitamin C polovično gubi ukoliko se krompir kuva ili peče oljušten, a potpuno ako se kuva oljušten i isečen. To je zato što se belančevine, skrob i vitamin C nalaze blizu kore. Osim toga, oljušteni krompir treba odmah da se sprema jer tamni i oksidira.
 
 
Tu je i vitamin A koji deluje na regeneraciju organizma, kao i F, važan za zdravlje kože. Količina celuloze koja olakšava rad creva i usporava apsorpciju glicida i masti, u krompiru, takođe, nije zanemarljiva. U izvesnoj količini sadrži i proteine visokog kvaliteta, ugljene hidrate u obliku šećera i dekstrina, kao i jabučnu, limunsku i vinsku kiselinu.
 
Organski krompir može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača.

Prethodni članak

Crni luk

Sledeći članak

Malina