Paprika je jednogodišnja biljka, visoka oko 50 cm s uspravnom, golom i slabo razgranatom stabljikom. Listovi su lancetastog, a često i jajolikog oblika, s peteljkom, po rubu celi ili lagano zaobljeni. Cvetovi su nagnuti prema doje, pojedinačni ili po dva do tri zajedno. Plod je mnogosemena bobicca, s grubom, kožastom i mesnatom plodnom pokožicom, crvene, žute, zelene a i ljubičaste boje.
Ukoliko se gaji u organskim uslovima proizvodnje paprika je najbolje gajiti posle višegodišnjih trava, ozime pšenice, graška ili luka jer navedene biljke predstavljaju dobre preduseve. Loši predusevi su paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, krompir, krastavac.
Dobi susedi paprici su: rotkvica, mirođija, crni luk, praziluk i spanać, dok su loši susedi pasulj, boranija i paradajz.
Paprike delimo u dve kategorije:
1. Slatke, paprike koje imaju lepo i sočno meso, mogu biti svih raznih boja.
2.Ljute, imaju meso koje je ljuto, a ljutina zavisi od sorte do sorte, postoje blago ljute, slabo ljute i slatko ljute sorte.
Za organsku proizvodnju preporučuju se dve sorte slatkih paprika:
crvena sorta "Kurtovska Kapija", počinje se sa sejanjem krajem marta u stakleniku i traži toplotu zemljišta i vlažnost da bi iznikla pravilno i brzo, da bi povećali preko noći i dana toplotu najbolje je da je uzgajate u posebnom rasadniku i da sprovedete sijalicu (ostavite da sija da bi grejala ceo dan i noć biljke), gde će je za 10-15 dana iznići. Presađuje se sredinom maja na veoma nađubreno zemljište, peskovito i rastresito u razmaku od 50h25cm, najbolje je staviti dve do tri sadnice zajedno, jel bolje uspevaju kada se nalaze zajedno. Prinos daje u avgustu i septembru.
žuta "Šorokšari", seje se u rasadniku krajem februara do kraja marta i traži toplotu zemljišta i vlažnost da bi iznikla pravilno i brzo, traži veoma hranjivu zemlju i iziskuje redovno zalivanje. Presađuje se krajem aprila do kraja maja kada biljka dostige doboljno jako stablo. Plodovi stižu da se beru od početka avgusta pa do početka oktobra.
Za ljubitelje, jedna slatko - ljuta sortu "paprika feferoni slatki", seje se na otvoreno zemljište od kraja marta do kraja juna, potrebno joj je veoma velika vlažnosti i toplota, Napomena nemojte je stavljati pored slatke jer se može ukrstiti sa njom i nedobiti dobar plod (ljuta paprika može da ne bude ljuta, a slatka može biti ljuta). Plodovi stižu da se koriste od početka jula pa do početka oktobra zavisi kad je posejana i način na koji je uzgajana.
Nega:
Paprika traži veliku i konstantnu temperaturu i vlažnost zemljišta da bi se seme pravilno razvilo u biljku. Kada se postigne optimalana temperatura od 25-30C paprika može da iznikne i za 7-9 dana. Za rasad je potrebno veoma hranljivo zemljište i rastresito. Ako zemljište nije rastresito dodajte mu dosta peska pre sejanja paprike u rasadnik, kada treba da posejete seme paprike u rasadnik, najbolje je na 4 dana pre sejanja staviti u mlak čaj od kamilice i onda je posejati u plitka korita. Zalivajte je redovno, one strukove koji se nisu pravilno razvili najbolje ih ukoliniti da kasnije ne prave problem. Kada se rasadi brzo se prima za zemljište, i traži veliku toplotu ali i veliku vlažnost zemljišta.
Od Paprike, se ubiru plodovi koji su sočni i puni vitamina. I može da ima velike i kvalitetne prinose, ako se pravilno poseje i uzgaja.
Organska paprika može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača.
Podrška mladima kroz razvoj Centra za učenje
"Smatramo da ovako koncipiran Centar može u velikoj meri da doprinese unapređenju znanja proizvođača koji planiraju da se uključe u organsku proizvodnju..." Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pomoćnik ministra Nenda Katanic
"Od samog početka GIZ/ACCES programa smo prepoznali Centar za organsku proizvodnju iz Selenče kao veoma važnog i posvećenog partnera u zajedničkim naporima da se podrži razvoja organskog sektora u Srbiji." GIZ/ACCES Projekt Manadžer - Emilija Stefanović
"Mi smo spremni da podržimo svaku inicijativu i projekte Centra iz Selenče, kao i da pružimo pomoć i uzmemo aktivno učešće u imaplementaciji." Autonomna pokrajina Vojvodina, Sekreterijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Pokrajinski sekretar Miroslav Vasin