Organski Paradajz se u Srbiji gaji uz striktno poštovanje standarda i uz redovnu kontrolu organske proizvodnje. Svi registrovani proizvođači organskog paradajza su prošli proces sertifikacije u skladu sa zakonom predviđenim uslovima koji ne dozvoljavaju korišćenje neprirodnih zaštitnih sredstava i đubriva, genetski modifikovanog semenskog materijala, a uz primenu metoda u gajenju koje povoljno utiču na životnu okolinu. Seme koje se koristi za proizvodnju organskog paradajza prolazi takođe proces kontrole ili se proizvodi direktno na domaćinstvima koja se bave organskom proizvodnjom od autohtonih sorti. Ovako proizveden paradajz ocenjuje se kao prirodan, ima prirodni slatkasti ukus, mesnat ili sočan sadržaj, bogat je vitaminima i ima lepu crvenkastu, roze ili narandžastu boju.
Organski paradajz prepun prirodnih sokova i hranljivih materija se preporučuje za korišćenje u svežem stanju, kao salata ili u mix salati, ali i kao dodatak pri kuvanju organskih jela I dekoraciju.
Sertifikovane organske sorte paradajza koje se najčešće uzgajaju u Srbiji su:
-Novosadski Jabučar, crvene boje i veoma sočan;
-Saint Piere kasna sorta, pogodan za zimnicu, salate i neke vrste variva;
-Volovsko Srce, krupnih mesnatih i ukusnih plodova sa ukusom pravog jabučara;
-Čeri paradajz koji se koristi za pripremu jela i salata, kao i za dekoraciju hrane.
U plodoredu dolazi na prvo mesto, dobri predusevi su: višegodišnje trave, ozima pšenica, grašak i luk; zadovoljavajući predusevi su kupus i mrkva dok si loši predusevi paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, krompir i krastavac.
U bio bašti treba napraviti takav raspored gajenja da se pored paradajza nalaze dobri susedi a to su sledeće biljke: salata, spanać, blitva i rotkvica. Treba izbegavati gajenje paradajza pored krompira, graška, anisa, krastavaca, cvekle, komorača i crvenog kupusa jer navedene biljke predstavljaju loše susede.
U uslovima organske proizvodnje gde je zabranjena upotreba sintetičkih hemijskih preparata, za tretiranja paradajza u cilju zaštite od plamenjače koristi se čaj od crnog luka i mocerat belog luka.
Čaj o crnog luka – 200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (do 40ºC) i drži 4-5 dana, zatim procedi. Prska se tri puta u intervalima od 5 dana ili se u kantu napunjenu do polovine ljuskama lukovice ulije 10 l kipuće vode, a nakon jednog dana se procedi i zapremina razredi dvostrukom zapreminom vode.
Mocerat belog luka – 30–40 g belog luka samelje se i potopi u 10 l vode, dobro promeša i ostavi da stoji 24 časa, zatim se procedi. Ovim rastvorom biljke prskati svakih 10-15 dana.
Organski paradajz može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača.
Podrška mladima kroz razvoj Centra za učenje
"Smatramo da ovako koncipiran Centar može u velikoj meri da doprinese unapređenju znanja proizvođača koji planiraju da se uključe u organsku proizvodnju..." Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pomoćnik ministra Nenda Katanic
"Od samog početka GIZ/ACCES programa smo prepoznali Centar za organsku proizvodnju iz Selenče kao veoma važnog i posvećenog partnera u zajedničkim naporima da se podrži razvoja organskog sektora u Srbiji." GIZ/ACCES Projekt Manadžer - Emilija Stefanović
"Mi smo spremni da podržimo svaku inicijativu i projekte Centra iz Selenče, kao i da pružimo pomoć i uzmemo aktivno učešće u imaplementaciji." Autonomna pokrajina Vojvodina, Sekreterijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Pokrajinski sekretar Miroslav Vasin