Peršun je dvogodišnja biljka s belim, tankim i repastim korenom. Stabljika je gola, malo žljebasta i uglasta. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žućkasto - zelene boje.
Peršun nema visoko-kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga svrstava u red visokokvakitetnih namernica i lekovitih sredstava. Koristi se kao začinska biljka uglavnom, ali su poznata i njegova lekovita svojstva. To pre svega proizilazi iz njegovog bogatstva vitaminima i mineralima. Naravno kao i sve biljke preporuka je da se konzumira svež, pogotovo ako se uzima zbog lekovitosti.
Kao začin, već se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, a ređe i koren. Zelena apoteka nam je poklonila peršun kao izvandredno zdravu biljku koja imai fantastična aromatična svojstva.
Osnovne vrste peršuna su:
Lišćar, sa razvijenom lisnom rozetom i
Korenaš, sa razvijenim vretenastim korenom.
Sorte peršuna pogodne za organsku proizvodnju su:
1.Berlinski Peršun - spada u industrijske namirnice, ali se koristi u unutrašnjosti nekog jela, karakterističnog, prijatnog ukusa i mirisa, koristi se kao kao salata ili dodatak jelima. Seje se na otvorenom od sredine marta pa do kraja maja. Potrebno mu je do ubiranja plodova (listova) da stigne od 35 do 50 dana.
2.Francuski - listovi su zeleni i kovrdžavi, mogu poslužiti za dekoraciju nekog ukrasnog jela.
Bez obzira da li se gaji za proizvodnju korena ili listova, za peršun u uslovima organske proizvodnje važe ista pravila:
Dobri predusevi za peršun su: ozima pšenica, vrežaste vrste, grašak
Zadovoljavajući predusevi su: paradajz, paprika, kupus
Loši predusevi su: mrkva, peršun, celer, paštrnak
Dobri susedi su: krastavac, kupusnjače, celer i paradajz
Loši susedi su: salate
U procesu proizvodnje zabranjena je upotreba sintetičkih pesticide
Koriste se prirodni preparati kupljeni na tržištu ili napravljeni na sopstvenom gazdinstvu
Za ishranu zemljišta nije dozvoljeno koristiti mineralna đubriva
Za ishranu se koriste stajnjak, osoka, kompost, …
Okolo parcele gde se gaji peršun mora postojati zaštitini pojas kako ne bi došlo do kontakta sa potencijalnim izvorima kontamnacije
Korovi se suzbijaju fizičkim i mehaničkim merama a samo u retkim slučajevim se koriste herbicidi koji moraju biti prirodnog porekla.
Sve navedene mere rezultiraju zdravstveno ispravnim proizvodom što potvrđuje i sertifikat koji izdaje sertifikaciona kuća.
Može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača.
Podrška mladima kroz razvoj Centra za učenje
"Smatramo da ovako koncipiran Centar može u velikoj meri da doprinese unapređenju znanja proizvođača koji planiraju da se uključe u organsku proizvodnju..." Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pomoćnik ministra Nenda Katanic
"Od samog početka GIZ/ACCES programa smo prepoznali Centar za organsku proizvodnju iz Selenče kao veoma važnog i posvećenog partnera u zajedničkim naporima da se podrži razvoja organskog sektora u Srbiji." GIZ/ACCES Projekt Manadžer - Emilija Stefanović
"Mi smo spremni da podržimo svaku inicijativu i projekte Centra iz Selenče, kao i da pružimo pomoć i uzmemo aktivno učešće u imaplementaciji." Autonomna pokrajina Vojvodina, Sekreterijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Pokrajinski sekretar Miroslav Vasin