Raž

Raž (lat. Secale cereale) - Njena upotreba u prehrambenoj industriji seže od proizvodnje brašna pa do piva i viskija. Uzgaja se kao krmna kultura te u industriji sirćeta.

Najviše se uzgaja u planinskim i brdskim područjima. U nizinama se sije krajem septembra i početkom oktobra, a u brdima početkom septembra. Izboji su pri nicanju crvenkasto-ljubičasti.

 Gotovo potpuno nestala sa naše trpeze, raž se, posle pšenice, smatra najvažnijom žitaricom, a stručnjaci stalno ističu njenu biološku vrednost.

Po morfološkoj građi i biološkim svojstvima najsličnija je pšenici a takođe i po uslovima i tehnologiji gajenja.

U uslovima organske proizvodnje, članovi Zakona o organskoj proizvodnji počinju da se primenjuju već prilikom izbora semena za setvu. Seme koje se koristi mora biti deklarisano i mora biti poreklom sa organske farme. Ukoliko takvog semena nema na tržištu dozvoljena je upotreba semena iz konvencionalne poljoprivrede koje nije tretirano.

U toku vegatacije, u slučaju napada bolesti i štetočine nije dozvoljena upotreba sintetičkih pesticide već se tretiranje vrši prirodnim supstancama koje nisu štetne po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

U borbi protiv korova primenjuje se fizičke i mehaničke mere dok se hemijskim merama pristupa u slučajevima ekstremne zakorovljenosti, takođe prirodnim preparatima.

Đubrenje zemljišta i prihrana biljaka vrši se organskim đubrivima.

Ceo proizvodni proces je kontrolisan od strane sertifikacionih kuća koje su zadužene za kontrolu u toku procesa proizvodnje i za izdavanje sertifikata.

Sadrži izuzetno male količine glutena, zbog čega je raženi hleb tvrd i gust. Da bi se izbegla njegova tvrdoća, nutricionisti preporučuju kombinaciju ražanog i pšeničnog brašna, jer su to jedine žitarice koje nemaju spoljašnji zaštitni sloj, pa mogu da se koriste bez ikakve prerade.

Proizvodi od raži kao što su brašno i hleb predstavljaju izvanredan izvor prehrambenih vlakana. Od minerala raž najviše poseduje mangan, važan u procesima metabolizma i sintezi masnih kiselina neophodnih za održavanje zdravog nervnog sistema.

Lekovitost ove biljke krije se u njenom brašnu koje sadrži izuzetno malu količinu glutena. Ali, raženo brašno sadrži veće količine kalcijuma i gvožđa, a njegove belančevine imaju veću vrednost u poređenju sa pšeničnim brašnom. Hleb napravljen samo od raženog brašna ima više vlage i duže zadržava svežinu, tamniji je i nije šupljikav kao pšenični.

Istraživanja su pokazala da hleb od pšenice, zbog manjeg sadržaja skroba, podstiče jači insulinski odgovor nego hleb od raži, zbog čega se raženi hleb preporučuje dijabetičarima.

Ražene klice takođe su izuzetno vredne. Lako su varljive, a zbog bogatog sadržaja vitamina i minerala preporučuju se anemičnim osobama, rekonvalescentima i deci.

U zemljama zapadne Evrope posebno je cenjen kreker od raženog brašna (rye cracker) i hrskavi hleb (crisp bread).

Proizvodi od organskog ječma mogu se kupiti u svim bolje snabdevenim većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. , kao i kod sledećih proizvođača.

Prethodni članak

Jabuka

Sledeći članak

Soja