Rotkvice

Rotkvice

Rotkvica je rano prolećno i jesenje povrće. U ishrani se koristi zadebljali koren različite veličine i oblika od bele do ljubičaste boje. Koren je blagog ukusa i lako se vari. Ova biljka već posle mesec dana od sejanja daje jedar, sočan koren koji brzo otvrdne i nije za upotrebu, tako da se rotkvica mora vaditi iz zemlje i brzo trošiti.
 
Rotkvica je bogata ugljenim hidratima, vitaminom C, B1, B2, kalijumom, gvožđem, a specifičan ukus daju ulja bogata sumporom sa antibakterijskim dejstvom.
U ishrani se koristi sveža kao dodatak salati i samostalno, a njeni listovi i mlade mahune mogu poslužiti za spremanje variva. Lekovita svojstva povoljno utiču na artritis i u slučaju malokrvnosti.
 
Uslovi za rast - Rotkvica traži umerenu temperatura za rast, idealna je ona oko 17 ºC, a dobro podnosi niske temperature od +5 ºC do -4 ºC. Potrebna joj je ravnomerna vlaga u zemljištu, a odgovaraju joj lagana, humusom bogata zemljišta koja moraju biti dobro obrađeno i usitnjeno kako bi se koren ravnomerno razvijao, sa pH 5,6 do 7.
 
Plodored - Ovu kulturu sejati na isto mesto tek nakon 3 godine, a kao preduseve izbegavati rotkve i kupusnjače. Seje se nakon vrsta koje su đubrene organskim đubrivima. Dobra je pretkultura tokom zime i u rano proleće za veliki broj vrsta povrća i seje se i kao naknadni usev krajem leta i u jesen.
 
Priprema zemljišta - Zemljište za ranu prolećnu setvu mora biti obrađeno do 20 – 30 cm dubine, a prilikom setve voditi računa o ravnomernoj setvi i gustini, a nakon toga zemljište je potrebno poravnati.
 
Setva rotkvice - Preporućuje se što ranija setva u proleće, a da biste ubirali koren u dužem periodu, ne sejati celu planiranu količinu odjednom. Razmak između redova može biti 15 – 20 cm plitko, na dubinu od 1 do 1,5 cm.  Tokom ranog proleća preporučuje se, po potrebi, zaštita od mraza i snežnih padavina. Za prekrivanje koristiti perforiranu PE folijom ili agrotekstil.
Ishrana - Ukoliko se rotkvice seju nakon kultura koje obogaćuju zemljište azotom (što se preporučuje) nije ih potrebno u organskoj bašti dodatno prihranjivati.
 
Nega  - Nakon što mlade biljke sklope redove pažljivo nožićem okopati zemljište oko njih, dobro zaliti i između redova postaviti slamu ili neki drugi organski materijal. Nastiranje će sprečiti stvaranje pokorice i omogućiti ravnomeran rast. Proređivanje, ukoliko je potrebno, uraditi odmah po obrazovanju 2-3 prava lista , a ukoliko nije previše gusto posejano, vađenjem korena koji je dostigao tehnološku zrelost. prorediće se biljke i biće mesta za one koje sporije rastu. Rotkvica traži puno vode i mora se redovno i ravnomerno zalivati ili navodnjavati. Ukoliko tokom proleća bude toplih dana, potrebno ih je orošavati. Nedostata vode, previše vode kao i visoka temperatura vazduha nepovoljno se odražavaju na njihov rast. Visoka temperatura izaziva obrazovanje cvetnog stabla.
 
Štetočine i bolesti - Rotkvice najčešće stradaju od buvača. Odrasli insekti su sjajnocrne, tamnozelene ili tamnoplave boje i kreću se skakanjem. Štete na kupusnjačama i rotkvama prave odrasli insekti praveći okrugle rupice u lišću. Odgovara im toplo i suvo vreme, a najviše štete nanose mladim biljkama, pogotovo rasadu. Prezimljavaju kao odrasle jedinke u zemljištu i izlaze na proljeće kada temperatura vazduha pređe preko 18 C. Nakon parenja ženke odlažu jaja u zemljište ili na biljkama. Izlegle larve ne prave veće štete na listovima ili u korenu. Buhač ima jednu generaciju godišnje. Dugotrajna suša doprinosi njihovoj pojavi zato u ranim jutarnjim časovima zalivati rasad i održavati površinu zemlje stalno vlažnom. Mešovita sadnja ovih kultura sa salatom i spanaćem kao i sa paradajzom i kadificom može oterati buvača.
 
Berba i skladištenje rotkvice - Bere se kada podzemni deo rotkvice dostigne oko 15 mm u prečniku. U baštama se bere ručno, čupanjem biljaka, a nakon berbe ih povezati u vezice i do potrošnje čuvati na hladnom i mračnom mestu. Lišće rotkvica ne bacati već koristiti za pripremu variva ili osušiti za korišćenje u lekovite svrhe.
 
Organska rotkvica može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača:
 
 

Prethodni članak

Grašak

Sledeći članak

Kajsija