Šargarepa

Šargarepa je dvogodišnja biljka. Biljke tokom prve godine dostižu punu visinu a tokom druge godine cvetaju. Koren šargarepe je vretenastog oblika narandžaste boje. Stablo domaćih vrsta obično raste od 20-40 centimetara. Cvetovi su joj beli i skupljeni u štitaste cvasti. Seju se u rano proleće, te tokom leta i jeseni dostižu svoju punu visinu, a cvetaju tek naredne godine.
  
Šargarepa koja se proizvodi u uslovima organske proizvodnje u periodu vegatecije nije izložena tretiranju hemijskim preparatima i nije đubrena mineralnim đubrivima što znači da takva šargarepa ima veću nitritivnu vrednost u odnosu na šargarepu dobijenu u klasičnim uslovima proizvodnje. Logo koji se nalazi na pakovanju organske šargarepe dokaz je ovlašćene sertifikacione organizacije da je proizvođač ispoštovao tehnologiju gajenje koju propisuje Zakon o organskoj poljoprivredi.
 
Šargarepa se proizvodi kao druga kultura u plodoredu a na isto mesto dolazi posle 3-4 godine. Dobri predusevi su: ozima pšenica, vrežaste vrste i grašak, zadovoljavajući predusevi su paradajz, paprika i kupus, dok su loši predusevi mrkva, peršun, celer i paštrnak. Najbolji susedi kada je reč o gajenju šargarepe jesu krompir i lukovi.  
 
Naročito je značajno gajenje združenog useva šargarepa – crni luk, takvom setvo postiže se pozitvan efekat u vidu sprečavanja napada mrkvine muve, jer luk svojim aromatičnim materijama „tera“ mrkvinu muvu i ona se ne nastanjuje već leti dalje. Za postizanje ovog efekta najbolja je setva red mrkve, red crnog luka.  
 
Protiv lukove muve efikasno sredstvo je fermentisani ekstrakt belog luka, koji se pravi na samom poljoprivrednom gazdinstvu i može ga napraviti svaki proizvođač.
 
 Fermentisan ekstrakt belog luka – Lukovica zajedno sa suvim listovima i 10 l vode ostavi se da fermentiše 3 nedelje. Proceđen ekstrakt se razredi vodom u odnosu 1:10 i njime se zaliva zemljište (protiv zemljišnih štetočina i radi stvaranja otpornosti biljaka prema bolestima), a pri razređenosti 1:20 koristi se za folijarno tretiranje.  
 
Šargarepa se u ishrani koristi: sirova (kao salata, cela, seckana na kolutiće ili rendana…), kuvana ili barena (supe, čorbe, jela bez mesa ili jela sa mesom), kao začin ili kao prilog drugim jelima. Šargarepa se koristi i zimi pošto se lako čuva (u rovu, u frižideru ili zamrzivaču). Pošto sadrži malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, koristi se za dijetalnu ishranu, ali i za ishranu dece.
 
Ispitivanjima je utvrđeno da šargarepa ima ulogu kao čistač organizma od štetnih materija nastalih lošom ishranom i dejstvom zagađene sredine i raznih zračenja. Veoma je zdrav sok od šargarepe, bilo da se koristi sam ili pomešan sa drugim sokom. Sok od šargarepe se koristi i za obloge protiv nekih kožnih bolesti. U Norveškoj se preporučuje deci u vidu "Oslo doručka", jer se smatra da pomaže u otklanjanju umora, poboljšanju koncentracije, za bolje učenje i bolji uspeh u školi. Šargarepa je veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Pošto je korisna, jeftina i pristupačna, šargarepu treba često koristiti u ishrani.
 
Može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača.

Prethodni članak

Paradajz

Sledeći članak

Pasulj