Zelena salata

Zelena salata

Salata je najčešće gajeno povrće u svetu. Proizvodnja je relativno jednostavna zbog skromnih zahteva prema uslovima uspevanja, relativno kratke vegetacije, male energetske i visoke biološke i nutritivne vrednosti. Salata se proizvodi cele godine. Setva semena, češće sadnja kontejnerskog rasada, obavlja se na otvorenom polju (u bašti i na njivi), u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora, sa i bez dodatnog zagrevanja. Savremeni sortiment salate Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prilagođen je da zadovolji probirljive ukuse potrošača koji su prepoznali kvalitet sorti Vuka, Novosadska Majska maslena i Nansen. 
 
Vuka - sorta čije su glavice okruglog oblika, čvrste, dobro razvijene, krupne, težine 250-280 g. Rozeta je s položenim listovima. Listovi su nežni, od svetložute do zelene boje sa slabo izraženom nervaturom. Cvetno stablo se kasno razvija, što omogućuje dugo korišćenje salate.
 
Novosadska majska maslena – sorta nežnih, žuto-zelenih, glatkih i po obodu celih listova. Glavice su krupne i dosta čvrste, mase od 250-300 g. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju.
 
Nansen je tipična ozima, glavičasta salata tipa maslenke (puterica), čije seme proizvodi Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Listovi su zelene boje i nežne strukture. Prečnik rozete je oko 25 cm. Glavica je mase oko 200 g. Dobro podnosi niske temperature (do -13° C). Pogodna je za jesenje-zimsku proizvodnju, na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, sa ili bez neposrednog pokrivanja agrotekstilom.
 
Salata dobro podnosi predkulture, kao i kulture koje slede posle nje. Kao predkultura salati odgovara svo povrće koje se đubri stajnjakom, kao što su paradajz ili kupusnjače, a posle nje se mogu sejati mrkva i peršun. U združenoj setvi ide uz praziluk, luk, kelerabu i radič. U organskim uslovima proizvodnje najčešće sa gaji u združenom usevu sa lukom.  
 
Treba je gajiti pored sledećih biljaka: paradajz, radič, rotkvica, grašak, boranija, kupus, crni luk, pasulj, bosiljak, jagoda, komorač, mrkva, cvekla. Navedene biljke su dobi susedi, dok su peršun i celer loši susedi i treba izbegavati njihovo gajenje pored salate.  
 
Kritične tačke u proizvodnji salate - Usev salate redovno treba čistiti od korova u proizvodnji .Ne treba upotrebljavati previše stajskog đubriva, jer ono, ako se ne iskoristi, privlači mnoge štetočine. Kako bi se sprečile gljivične bolesti, salatu ne treba saditi pregusto i preduboko. Za uspešnu proizvodnju biljke moraju imati dovoljno svetla i vazduha. Salata dobro reaguje na jutarnje obilno zalivanje. Za borbu protiv korova koriste se fizičke metode (kopanje, čupanje, plevljenje, …), prirodni herbicidi i primena malča, pri čemu se može upotrebiti neki organski materijal ili plastične folije.
 
U organskoj poljoprivredi ne koriste se mineralna đubriva, sintetički pesticidi i ceo proizvodni proces je kontrolisan od strane sertifikacionih kuća koje su zadužene za izdavanje sertifikata. Sertifikat je potvrda potrošaču da je dobijen proizvod prozveden u skladu sa principima organske poljoprivrede, nosi oznaku “organski proizvod” in a tržištu postiže veću cenu u odnosu na konvencioalne proizvode.  
 
Može se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih drže i organske proizvode, u većim trgovačkim lancima kao što su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na Novom Beogradu, na pijaci “Moj Salaš” u Novom Sadu, kao i kod sledećih proizvođača:

Prethodni članak

Krastavac

Sledeći članak

Grašak