04-10-2016

Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju su raznovrsni finansijski instrumenti ali i dalje je dostupnost povoljnih izvora finansiranja jedna od najvećih prepreka unapređenju agrarnog sektora i povećnju konkurentnosti srpske poljoprivrede – ocenjeno je na današnjem 10. Forumu o organskoj proizvodnju u Selenči, koji je organizovao Centar za organsku proizvodnju Selenča uz podršku Vlade AP Vojvodine i u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri, Evropske mreže preduzetništva i SPESCOM Consulting-a.

 

Međunarodni skup, kojem je prisustvovalo preko 250 poljoprivrednika, proizvođača organske i konvencionalne hrane, predstavnika naučnih, obrazovnih i istraživačkih ustanova, finansijskih kuća, internacionalnih organizacija, razvojnih agencija i drugih institucija otvorila je abasadorka Slovačke Republike u Srbiji NJ.E. Dagmar Repčekova.

 

U okviru Foruma odražani su i Međunarodni poslovni susreti AgroOrganic B2B 2016, jedini takve vrste u Evropi, u kojima je učestvovalo više od 80 proizvođača i organizacija iz 10 evropskih zemalja.

 

Tema ovogodišnjeg Foruma bila je „Pristup izvorima finansiranja za organske proizvođače – prepreke i mogućnosti“.  Ukazavši na značaj koncepta pristupa izvorima finansiranja učesnici su naglasili da je strateška upotreba finansija bitna za svaki segment i razvoj poslovanja poljoprivrednog gazdinstva ili kompanije iz sektora agrara. Iznet je podatak da 35,2 odsto poljoprivrednika u Srbiji nema pristup finansijskom sistemu, da 23,6 odsto njih ne želi da koristi usluge formalnog finansijskog sistema te da ih 41,2 odsto koristi finansijske usluge bilo da je reč o nacionalnim, regionalnim i međunarodnim programima podrške, kreditima banaka ili nekom drugom vidu pomoći.

 

Istakavši da su podsticaji za organsku proizvodnju 40 odsto su veći spram onih za konvencionalnu, Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kazao je da površine pod organskim usevima u Srbiji rastu iz godine u godinu pa su 2012.godine iznosile 6.340 hektara da bi se u 2015. ova  proizvodnju odvijala na 15.298 hektara. Izvoz organskih proizvoda u 2012. godini vredeo je 3,74 miliona evra, a u 2015. godini iz Srbije je izvezeno ove robe za 19,57 miliona evra.

 

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO Miloš Milovanović predstavio je nove programe koje će zajedno realizovati FAO i EBRD,  koji za cilj imaju unapređenje srpskog agrara.

 

Direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandar Bogdanović obrazložio je upravo otvorene konkurse za pomoć vojvođanskim poljoprivrednicima, a na Forumu su iznete i mogućnosti investiranja u manje projekte na farmama koje omogućuju kontinuirane stabilne prihode iz nepoljoprivrednih delatnosti, poput biogas postrojenja na poljoprivrednim gazdinstvima.

 

O održivom konceptu biogasa na farmama u Vojvodini govorila je Milica Vukadinović, koja rukovodi delom GIZ DKTI programa “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”. 

 

Delagaciju iz Republike Hrvatske činili su predstavnici lokalno-akcionih grupa i klastera, kao i Vukovarsko-srijemske županije, s kojima Centar za organsku proizvodnju Selenča tradicionalno sarađuje, a iskustva LAG-a Šumanovci sa IPARD programom prenela je Verica Musić.

 

U okviru Foruma o organskoj proizvodnji u Selenči organizovana  je i izložba tradicionalnih jela, izložba ruža u saradnji sa partnerom iz Holandije – Pheno Geno Rose, te izložba radova dece predškolskog i školskog uzrasta.

 

Radojević: Dogodine više podsticaja za organsku proizvodnju

 

Naglasivši da organska proizvodnja ima velike potencijale, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević ocenio je da u prethodnom periodu nije dovoljan akcenat stavljen na ovaj vid poljoprivrede, te da će dogodine biti više podsticaja za organsku proizvodnju.

On je izrazio uverenje da će se kroz mere agrarne politike za 2017. godinu, te u razgovoru i dogovoru sa svim relevantnim predstavnicima iz sektora organske proizvodnje, doći do zaključaka i do onih mera koje bi bile u najvećem interesu za dalji razvoj organske proizvodnje.

 

"Današnji skup jeste impuls daljem razvoju organske proizvodnje", kazao je Radojević navodeći da su se na konferenciji naučna i stručna javnost, kao i proizvođači, okupili oko ideje da se zajednički unapredi organska proizvodnja.

 

Najbolji recept – udruživanje

 

Kako se na međunarodnom skupu u Selenči čulo od proizvođača organske hrane, njihov najveći problem na tržištu je konkurentnost. Tržište je otvoreno i manjim proizvođačima nije lako da se izbore sa konkurencijom izvana. Dešava se, vele, da su grčki i italijanski proizvodi jeftiniji jer nema carinskih opterećenja, pri uvozu ove robe, odnosno zaštite domaćih proizvoda.  Stoga im je, poručili su, potrebna im je veća podrška države, a kažu da kupaca ima i da interesovanje potrošača za orgaskom hranom raste.  

 

Poljoprivrednici koji se bave ovom vrstom proizvodnju uvideli su da je zajednički nastup na tržištu jedino oružje kojim mogu da se bore. Mirko Vlček iz Pivnica se iz tog razloga pre četiri godine udružio sa sedam drugih proizvođača organske hrane i do sada su prodavali u Beogradu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, a odskoro i u Kuli. Oni su otišli i korak dalje pa deo robe prodaju preko inetrenata, a proizvodi, bilo da je reč o voću, povrću, sokovima, džemovima, raznim namirnicama od žitarica…, se poručuju mejlom i kupcima stižu na kućnu adresu.

– Zanimljivo je da je trenutno u padu interesovanje kupaca u Novom Sadu, ne znam iz kog razloga, dok je u Beogradu tražnja povećana – kazao je Vlček.

Direktor poslovnog sistema “Global sid” (Global Seed) Saša Vitošević naglasio je da su najveće prepreke za održivi razvoj organske proizvodnje u Srbiji pre svega ekonomske prirode.

 

-Nivo podsticaja za organsku proizvodnju u Srbiji u odnosu na EU je 2,5 puta manji, a znamo da primenom Sporazuma o slobodnoj trgovini potpisanog između EU i Srbije organski proizvodi u Srbiju mogu da se uvezu bez carina ili sa minimalnim carinskim opterećenjem, što nas u startu čini nekonkurentnim u odnosu na evropske organske farmere. Mi u Srbiji plaćamo visoke kamate na kredite i nemamo mogućnosti da koristimo bespovratna sredstva kao podršku investicijama dok je u EU to od 50 do 60 odsto. Što se tiče malih proizvođača, tu su problemi još veći jer oni bez udruživanja i zajedničke prodaje praktično nemaju pristup tržištu osim zelenih pijaca – istakao je Vitošević, prvi čovek “Global sida”, jednog od osnivača Centra za organsku proizvodnju Selenča i evropskog lidera u proizvodnji organskog mleka. 

 

Lokalne inicijative za ruralni razvoj Bačke

 

Evropski pokret Novi Sad održao je, u okviru Foruma u organskoj proizvodnji u Selenči,  završnu konferenciju, u formi radnog sastanka, na projektu „Lokalne inicijative za ruralni razvoj Bačke“. Radni sastanak pod nazivom "Lokalno-akcione grupe: instrument za finansiranje lokalno-ekonomskog razvoja kroz IPARD" okupio je zainteresovane aktere za realizaciju mere pet IPARD II programa Republike Srbije. Prtisutvovali su pokrajinski regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević, predsednici nekoliko opština, predstavnici Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, te direktori regionalnih razvojnih agencija iz Bačke, Banata i Srema, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici lokalno-akcionih grupa iz Hrvatske i potencijalnih lokalno-akcionih grupa iz Srbije.

 

Cilj projekta koji je Evropski pokret realizovao zajedno sa opštinama u Bačkoj je formiranje Partnerstava za teritorijalni razvoj između javnog, civilnog i privatnog sektora i izrade Strategije ruralnog razvoja za područje koje ovo partnerstvo obuhvata.

 

Ognjen Bjelić je ukazao na značaj jačanja instrumenata za ruralni razvoj u AP Vojvodini, koje, između ostalog, čine i lokalno-akcione grupe (LAG-ovi), a Vuk Radojević je poručio da se ovakvi skupovi moraju iskoristiti da se animiraju lokalne samouprave, javni, civilni i privatni sektor kako bi prepoznali interes za učestvovanje u lokalnim akcionim grupama. Radojević je naglasio da će to biti preduslov za apliciranje i korišćenje finansijskih sredstava za realizaciju mere pet IPARD 2 programa, navodeći da pet miliona evra stoji na raspolaganju po tom osnovu do 2020. godine.

 

Saradnja naučno-istraživačkih institucija

 

Na 10. Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči dogovoreno da se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dogodine organizuje međunarodna konferencija

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu dogodine će biti domaćin i organizator treće Međunarodne konferencije “Agrobiodiverzitet u razvoju organske poljoprivrede”, dogovoreno je u Selenči, na 10. Forumu o organskoj proizvodnji, održanom u petak, 30. septembra.

 

U okviru jubilarnog, međunarodnog  foruma koji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a kojem je prisustvalo oko 300 gostiju iz Srbije i nekoliko evropskih zemalja, upriličen je sastanak povodom održavanja konferencije o agrobiodiverzitetu i organskoj poljoprivredi.

 

Prisustvovali su predstavnici Slovačkog poljoprivrednog univerziteta u Nitri – Fakulteta za agrobiologiju i prehrambene resurse, Nacionalne botaničke bašte “M. M. Grischka” u Kijevu, pri Nacionalnoj akademiji nauka Ukrajine, Instituta iz Moldavije, kao i predstavnici Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Centra za organsku proizvodnju Selenča. Zaključeno je da Poljoprivredni fakultet  u  Novim Sadu bude organizator  treće Međunarodne konferencije “Agrobiodiverzitet i organska poljoprivrreda”,  a da suorganizatori  budu navedene institucije iz Slovačke, Ukrajine i Moldavije, te Centar za organsku proizvodnju u Selenči. Predloženo je da se konferncija održi u maju 2017. godine.

 

Cilj Međunarodne koneferncije o agrobiodiverzitetu i organskoj proizvodnji biće internacionalizacija i transfer znanja i rezultata postignutih u rešenjima istraţivačkih, obrazovnih i razvojnih projekata od strane istraživača, doktoranata, uzgajivača, prerađivača koji prerađuju tradicionalne, zaboravljene, malo korišćene i manje poznate vrste biljaka u svrhu socijalnoekonomiskog razvoja porodičnih malih i mladih farmi, prerađivačkih preduzeća i organske poljoprivrede.